ANKETA- INTERESOVANJAI POTREBE MLADIH U BORCI

http://www.tvojstav.com/input/yH5qxWcy8D5pULxnDbYc

Hiperaktivnost kod dece

Hiperaktivnost ili poremećaj ponašanja

(prošireni intervju sa psihoterapeutkinjom Natašom Veselinović, predsednicom Kluba za mlade, objavljen u Roditeljstvu, Blic nedelje, 4.12.2011)

Često se poslednjih godina koristi termin hiperaktivnost za decu koja su nemirnija, teže vaspitljiva odnosno neposlušnija od druge dece. Da bi za neko dete mogli da kažemo da je hiperaktivno ono treba da bude ispitano defektološkom dijagnostikom, odnosno tesirano od strane defektologa ili drugog stručnjaka koji se bavi ispitivanjem hiperaktivnosti.

-Kada postoji sumnja da je dete hiperaktivno, nastavnici ili vaspitači mogu uputiti roditelje da se obrate stručnjacima u razvojnom savetovalištu u Domu zdravlja ili ustanovi u kojoj je moguće sprovesti defektološku dijagnostiku. Dete koje nije testirano na takav način ne može biti dijagnostikovano kao hiperaktivno - objašnjava Nataša Veselinović, psihoterapeut.

Hiperaktvnost obuhvata grupu poremećaja koji se nazivaju ADHD, koja označava poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću ili ADD, poremećaj pažnje (attention deficit hyperactive disorder, odnosno attention deficit disorder) koji su iz domena disharmoničnog razvoja deteta u kom detetove neurološke strukture ne omogućavaju detetu da usmerava svoju pažnju na bitne sadržaje, ono nema selektivnu pažnju, teško kontroliše motoriku ,sopstvenu agresivnost kao i emocije.

 Simptomi

 Razlika između dece sa hiperaltivnim sindromom I dece koja su nemirna zbog manjkavog vaspitanja je u tome što hiperaktivna deca ne mogu da kontrolišu svoju motoriku, usmere svoju pažnju, čak I akoto svesno žele. To su deca koja bi vas rado slušala, ali njihova pažnja je veoma kratkog daha. Oni ne mogu da razlikuju draži po značaju- vaš govor, nešto što se dešava iza vaših leđa ili daleko u pozadini mogu biti jednake važnosti- dete ih doživljava kao draži koje zahtevaju njegovu pažnju, jer ne može da odredi šta je prioritetno. Deca koja mogu dugo da posvete pažnju onome što ih interesuje najverovatnije nemaju poremećaj pažnje. Ukoliko dete ne možete da odvojite od neke aktivnosti zato što ga interesuje verovatno nema hiperaktivni sindrom. Dečaci su mnogo češće hiperaktivni. Češće je prisutna hiperaktivnost kod dece čiji su roditelji bili okarakterisani kao teško vaspitljivi, odnosno nemirni. To olakšava situaciju ove dece jer tada roditelji mogu n osnovu ličnog iskustva da ih mnogo bolje razumeju.

Vaspitanje

Hiperaktivna deca su teško vaspitljiva. Njihova motorika je neobuzdana, imaju poremećaj sna, hranjenja, za njih su karakteristične iznenadne promene raspoloženja, kao I teško usmeravanje pažnje na važne stvari. Ona stalno ustaju, skaču, čas su ovde, čas onde, vrpolje se, ne drži ih mesto, odgovaraju na još nepostavljeno pitanje do kraja, … Zbog teškog usmeravanja pažnje, njihovo učenje je otežano,posebno u školskim uslovima gde ih zbog stalno prisutne potrebe za fizičkom aktivnošću i  nemira koji  neizdrživo nagoni dete na besciljno kretanje nastavnici bezuspešno disciplinuju radi održavanja nastave drugoj deci, dok njihovo učenje biva potisnuto u drugi plan. Hiperaktivna deca ne mogu da kontrolišu svoje impulse, nagone za aktivnošću, tako da je motorni nemir stalno prisutan.Veoma su brzi i inovativni u nalaženju novih i novih aktivnosti koje im privlače pažnju, naravno za kratko vreme.

Kako se zbog takvog teško kontrolisanog nagona za aktivnošću ta deca veoma često sukobljavaju sa autoritetima, oni od veoma ranog uzrasta bivaju okarakterisana kao teška, nemirna, zahtevna, nevaspitana, neposlušna, neobuzdana,… “Ne” je najčešća reč kojom im se odrasli obraćaju.

Sa vršnjacima teško uspostavljaju kontakte zato što ne mogu da održe odnose na željenom nivou. Ne snalaze se sa njihovim zahtevima, poštovanjem pravila, I teško kontrolišu impulcivnost koja im dodatno otežava komunikaciju.

Impulsinost ove dece najčešće nema veze sa manjkavom moralnošću, sa željom da se nekom naudi.

Potrebna im je pažnja

Iako su teško vaspitljiva, baš njima je potrebna dodatna pažnja roditelja, kao I dosledno vaspitno  usmeravanje. Veoma im treba ukazivanje na to šta je dobro što rade, jer je njihov doživljaj sebe najčešće sa negativnim predznakom, zbog čestog “ne” koje čuju. “Nisi dobar”, “ne slušaš”, “opet si pogrešio”, “od tebe nikad nešto dobro”, “loše se ponašaš”,… su izrazi koje najčešće čuju. Moguće da roditeji I ne mogu da detetu upute neku lepu reč, jer ih stalno iznenađuje “glupostima koje pravi”, ali baš zato roditelji moraju da se potrude dag a nauče šta je dobro, pa makar to morali da specijalno traže za priliku pohvaljivanja.

Oprezno sa zahtevima

Zbog kratkotrajne pažnje zahtevi koji se posatvljaju pred hiperaktivno dete moraju biti veoma usitnjeni, sa povratnim informacijama o tome kakvi su rezultati svake faze. Primer za to može biti zahtev da se sredi soba. Detetu od 8 godina koje nije hiperaktivno neće previše teško pasti zadavanje takvog zadatka za razliku od hiperaktivnog deteta kome treba svaku aktivnost postupno zadavati- sređivanje knjiga, školskog pribora, ormana, igračaka, uz priličnu asistenciju I stalno hvaljenje za sve što dobro uradi. Odlaganje zadovoljstva, išćekivanje nagrade je nešto što kod ove dece može biti samo u veoma kratkom roku. Slično je u školi- nastavnici bi morali da zadaju kratke zadatke sa povratnom informacijom o tome kako sui h uradili. Svaki složeniji zadatak mora biti usitnjen na onoliko delova koliko je potrebno da bi oni bili dovoljno kratki da mogu da zadrže detetovu pažnju do povratne informacije od strane nastavnika o tome kako su uradili zadatak. Jasno je da više od jednog deteta sa hiperaktivnim sindromom ne bi smelo da se nađe u jednom odeljenju, kako zbog velikog konstantnog angažovanja nastavnika, tako I zbog ometanja vaspitno-obrazovnog procesa druge dece.

Radi postizanja rezultata I roditelji I nastavnici, ma koliko im to bilo teško, moraju naći način da realno pohvale hiperaktivni dete za nešto što je dobro uradilo,jer će njihovo mentalno zdravlje u protivnom biti narušeno, najpre u vidu doživljaja sebe kao nekog ko stalno nešto loše radi, koga niko ne voli, ko je loš, koga svi izbegavaju, ko je svima naporan, kasnije kao odbačenog I procenjenog kao nepoželjnog. Takav doživljaj sebe često vodi u stvaranje stabilog osećanja sebe kao asocijalnog, a zatim I usklađivanje ponašanja u skladu sa doživljajem okoline u antisocijalno ponašanje.  

Nemirna deca mogu da se uobičajenim vaspitnim metodama smire I angažuju oko nečeg što ih zanima, dok hiperaktivna deca mogu teško i   samo tokom  veoma kratkog  vremena.

Hiperaktivna deca traže pžnju autoriteta samo za sebe, jer samo uspostavljanjem stabilnog- konstantog emotivnog odnosa mogu da održe pažnju. To može biti veoma naporno za nastavnike, posebno u uslovima prepunih odeljenja I to u inkluzivnoj nastavi. Ipak I u takvim uslovima deca sa hipeaktivnošću mogu da se uče odlaganju zadovoljstva I kontroli impulsivnosti. Naravno, ne traženjem da pod istim uslovima kao I ostala deca odlažu zadovoljenje potreba, ali da se stalno povećava obim kontrole sopstvenog ponašanja. Ukazivanje na to das u oni kontrolori sopstvenog ponašanja I na to kakve posledice ima besciljno lutanje, podizanje tenzije kada narasta nestrpljenje,…npr može omogućiti postepeno uspostavljanje kontrole nad motorikom. Mogućnost da se ode na mesto koje je u učionici (I kod kuće) određeno kao mesto za odmor I razmišljanje o kontroli emocija i ponašannja, takođe pomaže u razvoju sopstvene kontrole ponašanja . Deca se postavljaju u situaciju da prepoznaju kada nestrpljenje I potreba za motornom aktivnošću  raste i spreče njihovo podizanje na stepen kada kontrola više nije moguća.

Deci sa hiperaktivnošću su potrebni roditelji I nastvnici koji će ih razumeti, ne osuđivati, već im pomoći da svoje ponašanje stave pod sopstvenu kontrolu- prihvatanjem strpljenjem, pohvaljivanjem dobrog ponašanja i usitnjavanjem zadataka koji se pred njih postavljaju.

O stresu kod dece psihoterapeutkinja Nataša Veselinović

Smanjite stres kod dece

Objavljeno u Blic, Žena, Roditeljstvo, Porodica
Marijana Ilić, 21. 11. 2011. 00:02
.
Iako detinjstvo jeste najlepše doba, roditelji često greše kada misle da njihovi mališani nemaju nijednu brigu na svetu. Naime, stres kod dece nije neobična pojava u današnjem, modernom drušvu.

Simptomi mogu da budu od psihosomatskih kao što su bolovi u stomaku, glavobolje, dijareje ili opstipacije, do pada koncentracije, grickanja noktiju, pojave tikova, kod mlađe dece mogu se vratiti neki prevaziđeni oblici ponašanja kao noćno umokravanje, pa do agresije

Kako objašnjava Nataša Veselinović, psihoterapeut Kluba za mlade deca imaju svoje brige i ma kako one izgledale bezazlene i, sa stanovišta odraslih, nebitne one su rezultat njihove zainteresovanosti da u nečemu uspeju, odnosno da se nešto povoljno odigra. Deca uzrasta tri do četiri godine mogu brinuti da li će se njihov drugar sutradan igrati sa njima ili će izabrati nekog drugog za igru, da li će drugarica sutradan vratiti pozajmljenu igračku ili će opet zaboraviti i slično.
- Odrastanje podrazumeva uspešno savladavanje prepreka, pobeđivanje u borbi sa konfliktnim situacijama, odnosno prevladavanje svih onih životnih situacija koje zahtevaju suočavanje sa neudobnostima, nezadovoljavanjem potreba, uskraćivanjima, odbacivanjima, gubitcima. Osvajanje alata za življenje podrazumeva naoružavanje deteta iskustvom upravo iz tih životnih situacija koje roditelji ne mogu i ne treba da otklone. Zadatak roditelja je da budu uz dete i da mu svojim primerom pokažu kako da se bore i izbore sa teškim osećanjima, gubitcima, rastancima, povredama, bolešću, neslaganjima sa bližnjima - objašnjava psihoterapeut Nataša Veselinović.

Ekolozi u Borči - Zdrava Hrana

Ekolozi u Borči - Zdrava Hrana

Kilogrami muče i najmlađe

U Srbiji 15 odsto mališana gojazno, što znači da im telesna težina za 20 i više procenata premašuje idealnu. Unos ugljenih hidrata i masti treba da bude ograničen – upozorava profesor dr Nedeljko Radlović
POTHRANjENOST dece, koja je do pre nekoliko decenija bila veliki problem u Srbiji, zadržala se u pet odsto dečje populacije. Gojaznih mališana u našoj zemlji je tri puta više. Da je dete gojazno kažemo kad mu telesna težina za 20 i više procenata premašuje idealnu.

Stanje na domaćem terenu, po rečima profesora dr Nedeljka Radlovića, šefa Odeljenja za gastrointestinalne i nutritivne poremećaje Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, mnogo je bolje, nego na zapadu kontinenta. Učestalost gojaznosti među decom, u tom delu Evrope, kreće se između 25 i 30 odsto. U SAD se gotovo svaki treći mališan muči sa povećanom težinom, dok se u populaciji odraslih taj procenat penje na 40.

* Koji su uzroci gojaznosti dece?

- Loši uticaji sa zapada, zapostavljanje osnovnih načela pravilne ishrane. Veoma je važno da ishrana deteta u prve dve - tri godine bude dobra, jer mu tako obezbeđujemo adekvatan rast i razvoj, a istovremeno, stvaramo pravilne navike po pitanju količine i izbora hrane. Ako dete svakodnevno jede nekvalitetna peciva iz pekara, rasutih bukvalno na svakom ćošku, njegova ishrana biće opterećena mastima i ugljenim hidratima i biće sve samo ne zdrava. Drugi kritični period intenzivnog rasta i razvoja je pubertet. Karakteriše ga, takođe, povećana potreba za unosom hranljivih materija, neophodnih ne samo za održavanje organizma, nego za njegov rast i razvoj.

* Da li je gojaznost bolest?

- I te kako, i to jedna od najrasprostranjenijih bolesti savremenog čovečanstva. Ona je produkt civilizacije, čije su posledice hipertenzija, ateroskleroza, ortopedski deformiteti i mnogobrojne druge. Smatra se da će, ako se trend gojaznosti nastavi, dužina ljudskog veka, početi da opada. Suština u rešavanju ovog problema je prevencija, jer je svođenje telesne težine na optimalnu, bremenito brojnim teškoćama. Veliki broj onih koji normalizuju telesnu težinu ponovo se ugoji. Tretman je tvrdokoran, adekvatan onome za odvikavanje od pušenja cigareta i alkohola.

* Kad počinje prevencija gojaznosti?

- Pre rođenja. Posebno je važno to imati u porodicama gde je prisutna gojaznost, jer je ona veoma povezana sa naslednim faktorom. Ako zdrava trudnica uzima više kalorija, deo viška će, bespotrebno višku, preneti na plod. Sa trudnoćom, kod mnogih žena, pojave se oboljenja za koje su nosile naslednu predispoziciju. Među njima je, na primer, gestacijski dijabetes, usled koga preti opasnost da, zbog većeg sadržaja glukoze, dete bude izrazito gojazno. Takva trudnica mora da se pridržava određenog režima da ne poveća telesnu težinu, jer se s rastom masnog tkiva, uvećavaju potrebe za insulinom i tako, vremenom, stvara insulinska rezistencija. Negovanje zdravog režima ishrane u porodici veoma je bitno, a ukoliko postoji genetska predispozicija još i više.

* Kako sprečiti da se dete goji?

- Dete ne bi trebalo da uzima biološki manje vrednu hranu, bogatu ugljenim hidratima, slatkiše u većim količinama, naročito u kombinaciji sa hranom bogatom mastima. Mlečna čokolada je najgora moguća hrana, jer sadrži masti, koje su vrlo aterogene, a u kombinaciji sa šećerom, koji posle razgradnje daje fruktozu. To je najpogubnija kombinacija za krvne sudove. U pitanju je proces, koji započinje u najranijem detinjstvu, a toga, najčešće, nismo svesni. Naša populacija napustila je zdravu tradiciju u ishrani, bespotrebno unosimo veće količine hrane, a s druge strane, malo se krećemo - plaćamo danak savremenom stilu života. Parče hleba ima toliko kalorija da nam je dovoljno da pređemo deset kilometara! Da bi se sprečila gojaznost mnogo je važnije ne uneti višak kalorija nego ih potrošiti što je teško, mukotrpno, a mahom neuspešno.

* Kako se leči gojaznost kod dece?

- Kao i lečenje gojaznosti uopšte, i kod dece, taj proces, povezan je sa skromnim razultatima, a velikim procentom recidiva. Kod dece, podrazumeva vrlo kontrolisano manje unošenje kalorija, od onih predviđenih za određen uzrast. Jer ne smemo dovesti u pitanje rast i razvoj deteta. Prvi korak u rešavanju gojaznosti kod dece je da preveniramo dalji razvoj te bolesti, a to ćemo postići ograničenjem kalorija. Potom će, lagano, višak masnih naslaga početi da se topi. Ako je to izraženije idemo na blagu, ali strogo kontrolisanu restrikciju. Kad su u pitanju deca, mesečno je gubitak kilograma ograničen na dva, (kod odraslih četiri) upravo da bi se obezbedio adekvatan rast i razvoj.

* U kakvom režimu treba da budemo uporni?

- Unos ugljenih hidrata i masti treba da bude ograničen. Dodatno treba da vodimo računa da mast bude kvalitetna. Da se unosi u obliku ulja, ali u granicama potreba. I da se ugljeni hidrati ne konzumiraju previše, posebno ne u prostim oblicima - kao šećeri. Već posle druge-treće godine, dete može da stiče naviku da jede crni hleb, koji je mnogo zdraviji i da obavezno uzima salate uz osnovni obrok, a voće kao užinu. Tako će ne samo uneti potrebne hranljive materije, nego i biti sito. Salata je bitna, jer obezbeđuje nutritivne elemente, ali ima i u vodi rastvorljiva vlakna. Ona služi kao podloga za razvoj korisnih bakterija, koje od rođenja do kraja života imaju mnogo uloga, i u zaštiti od bolesti.

* Kakva pravila važe za unos holesterola?

- Holesterol je izuzetno važan, prisutan je i u mozgu. Zato se i u slučaju povišenih vrednosti i naslednog rizika, unutar prve dve godine života zabranjuje njegova restrikcija, upravo zbog razvoja mozga tokom poslednjeg trimestra trudnoće i prvih 18 meseci života. Tek posle se ide na restrikciju. Svaki organizam je različito programiran. Pod uslovom da se normalno hranimo, visok holesterol, priključivaće se onom koji naš organizam proizvodi. Stvoriće se hiperholesterolemija. Rigorozna dijeta, koja podrazumeva minimalni unos holesterola i energetskii deficit. I pored toga, međutim, nivo holesterola može da se smanji samo za deset do petnaest odsto. Oni koji nemaju naslednu predispoziciju takođe moraju da vode računa da ne unose mnogo kalorija, jer se masti i ugljeni hidrati transformišu u holesterol. Ulje nema ni trunke holesterola, pa se treba preorijentisati na njega.

* Uvek se govorilo da deci treba davati svinjsku mast?

- U današnjim uslovima prioritet u ishrani, a naročito dece, treba da imaju ulja i to domaća, suncokretova i kukuruzna. Polovinu njihovog sastava čine masne kiseline koje naš organizam ne može da stvara (to mogu samo biljke), a neophodne su za očuvanje zdravlja, deci, naročito, za rast i razvoj. Sa prženjem, ulja gube taj kvalitet - otvaraju se dvogube veze u masnim kiselinama. Kad se one pokidaju i ulja gube dragocena svojstva, postaju, praktično, isto što i mast. Što je agregatno stanje masnoće na sobnoj temperaturi veće, ona je nezdravija. Loj, mast, puter, margarin, majonez, apsolutno su za izbegavanje, pa i u dečjoj ishrani.

* Da li i za ulja važe neka ograničenja?

- Ni preteran unos ulja nije dobar, jer će iz viška kalorija naš organizam napraviti holesterol, kao i iz ugljenih hidrata. Holesterol se pravi iz svih hranljivih materija, čak i iz belančevina, ukoliko je unos kalorija preteran. Nije, međutim, svaki holesterol štetan, postoji takozvani “dobroćudni”, koji nema štetnu ulogu. Fizička aktivnost neophodna je za razlaganje masti i holesterola.

ISTINE I ZABLUDE

* DA li kretanje utiče na rast dece?

- Fizička aktivnost nema podsticajni uticaj na rast deteta u visinu. Tu ulogu ima spavanje. Jer je lučenje hormona rasta najveće tokom sna. Fizička aktivnost, međutim, izgrađuje organizam u celini, čini ga maksimalno sposobnim. U kombinaciji, kretanja i sna, sve se kompletira. U skladu sa fiziološkim potrebama u prvim godinama života, i u pubertetu, deca imaju povećanu potrebu za snom. Kritike roditelja su velika greška, dete treba pustiti da spava. Potreba za snom je individualna, a lišavati se nje ili je umanjivati je greška, baš kao i izležavati se u budnom stanju.

SVEST

* MOŽE li dete da ima svest o potrebi restrikcije hrane?

- Nije svesno do škole, kad počne da oseća da je manje vredno, najpre na nastavi fizičkog vaspitanja. Zatim, u kontaktu sa vršnjacima, a naročito tokom puberteta, što posebno važi za devojčice. Deca se često osećaju neravnopravno sa vršnjacima i povlače u sebe. Utehu nalaze u hrani, a posledica toga su frustracije... i tako upadaju u začarani krug. Loše navike retko mogu do kraja da se otklone, što je, ujedno, najveći problem. Ali ima uspeha, uz upornost.
izvor: Novosti.rs
Imate li potrebu za individulanim savetovanjem i ličnom dijetom, obratite se stučnjaku putem mejla klubzamlade@yahoo.com

PROGRAM RADA OKTOBAR

datum	satnica	tema	za koga/uzrast	cena
1.10	od 18h	Svečano otvaranje Kluba za mlade. Predstavljanje programa
3.10	18-20	Ekološka radionica- "Recikli-igranje"	9+	200d
4.10	18-18.30	Čitalačka radionica : Čitam, pričam crtam	0d 4-8	150d
5.1	18-19 predavanje 19-21 radionica	Pedagoško predavanje: Kada da  se obratim stručnjaku? -Problemi dece u učenju, -Problemi u ponašanju, -Problemi u komunikaciji u porodici, školi, sa vršnjacima,... Radionica-„Čiji je problem: moj, zajednički, porodični ili mog deteta“	18+	predavanje besplatno radionica 300d
6.10	18-19	Pravila ishrana za decu i mlade: "Vitki bez dijete" , predavanje i savetovalište	14+	300d
7.10	18-19.30	Strip scena- Priče o stripu: Hogar Strašni	11+	300d
8.10	10.00-14.00	PIJACA IGRAČAKA. Kupite, prodajte, razmenite ili poklonite svoje igračke	8+
8.10	18-19 predavanje 19-21 radionica	Pedagoško predavanje- Kako vaspitavati decu u pubertetu Radionica- Uvežbavanje željenih vaspitnih metoda	odrasli	predavanje besplatno radionica 300d
9.10	14h	Predstavljanje sporta La kros	8+
10.10	18-20	Ekološka radionica, "Recikli-igranje"	9+
11.10	18.-18.30	Čitalačka radionica : Čitam, pričam crtam	od 4-8 godina
12.10	18-19 predavanje 19-21 radionica	Predavanje: Kako se razumeti: deca i roditelji, vršnjacima, učenik i nastavnika...   Radionica- Komunikacija kakvu želim !	deca i odrasli	predavanje besplatno radionica 300d
13.10	18-20	Detoxikacija organizma (od cigareta, loše ishrane..) Savetovalište.	14+	300d
14.10	18-20	Strip scena: Priče o  grafičkoj noveli	11+	300d
15.10	10.00-14.00	PIJACA IGRAČAKA. Kupite, prodajte, razmenite ili poklonite svoje igračke	8+
15.10	18-19 predavanje 19-21 radionica	Predavanje: Da li znate ko vas gleda na facebooku? Internet nasilje. Radionica	11+	predavanje besplatno radionica 300d
17.10	18-19	Ekološka radionica "Ponovna upotreba"	9+	200d
18.10	18-19	Čitalačka radionica : Čitam, pričam crtam	od 4-8 godina	150d
19.10	18-19 predavanje 19-21 radionica	Predavanje i radionica-  " Želim da postanem drugačiji"- da lakše kažem , uradim, rešim problem, promenim....	mladi	predavanje besplatno radionica 300d
20.10	18-19	Predavanje i savetovalište. "Dijabetes i ishrana"	14+	300d
21.10	18-21	Mala škola stripa Vlade Vesovića	12+	300d
22.10	10h-14h	PIJACA IGRAČAKA. Kupite, prodajte, razmenite ili poklonite svoje igračke	8+
22.10	18-19 predavanje 19-21 radionica	Predavanje- Problemi u učenju Radionica- Moje dete- dobar đak	odrasli	predavanje besplatno radionica 300d
24.10	18-20	Ekološka -kretivana radionica "Ponovna upotreba"	9+	200d
25.10	18-19	Čitalačka radionica :Čitam, pričam crtam + nagradni kviz	4-8 godina	150d
26.10	18-19 predavanje 19-21 radionica	Predavanje i radionica "Laži i istine o drogama i alkoholu"	12+	predavanje besplatno radionica 300d
27.10	18-19	Ishrana kod mladih sportista- kako do mišića bez upotrebe sterioida	mladi	300d
28.10	18-19	Strip radionica: Pokaži svoj telenat!	mladi	300d
29.10	10h-14h	PIJACA IGRAČAKA. Kupite, prodajte, razmenite ili poklonite svoje igračke	8+
29.10	14-15	POMOZIMO DECI KOJA ŽIVE NA ULICI -POKLONITE IM SVOJU STARU ZIMSKU GARDEROBU!
29.10	18-19 predavanje 19-21 radionica	Prevencija alkoholizma i narkomanije kod dece i mladih	odrasli	predavanje besplatno radionica 300d
31.10	18-20	Ekološka kretivna radionica "Ponovna upotreba"	9+	200d
Klub za mlade, Drinske divizije 17, Borča. 062 316 086; 064 22 95 405