Kilogrami muče i najmlađe

U Srbiji 15 odsto mališana gojazno, što znači da im telesna težina za 20 i više procenata premašuje idealnu. Unos ugljenih hidrata i masti treba da bude ograničen – upozorava profesor dr Nedeljko Radlović
POTHRANjENOST dece, koja je do pre nekoliko decenija bila veliki problem u Srbiji, zadržala se u pet odsto dečje populacije. Gojaznih mališana u našoj zemlji je tri puta više. Da je dete gojazno kažemo kad mu telesna težina za 20 i više procenata premašuje idealnu.

Stanje na domaćem terenu, po rečima profesora dr Nedeljka Radlovića, šefa Odeljenja za gastrointestinalne i nutritivne poremećaje Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, mnogo je bolje, nego na zapadu kontinenta. Učestalost gojaznosti među decom, u tom delu Evrope, kreće se između 25 i 30 odsto. U SAD se gotovo svaki treći mališan muči sa povećanom težinom, dok se u populaciji odraslih taj procenat penje na 40.

* Koji su uzroci gojaznosti dece?

- Loši uticaji sa zapada, zapostavljanje osnovnih načela pravilne ishrane. Veoma je važno da ishrana deteta u prve dve - tri godine bude dobra, jer mu tako obezbeđujemo adekvatan rast i razvoj, a istovremeno, stvaramo pravilne navike po pitanju količine i izbora hrane. Ako dete svakodnevno jede nekvalitetna peciva iz pekara, rasutih bukvalno na svakom ćošku, njegova ishrana biće opterećena mastima i ugljenim hidratima i biće sve samo ne zdrava. Drugi kritični period intenzivnog rasta i razvoja je pubertet. Karakteriše ga, takođe, povećana potreba za unosom hranljivih materija, neophodnih ne samo za održavanje organizma, nego za njegov rast i razvoj.

* Da li je gojaznost bolest?

- I te kako, i to jedna od najrasprostranjenijih bolesti savremenog čovečanstva. Ona je produkt civilizacije, čije su posledice hipertenzija, ateroskleroza, ortopedski deformiteti i mnogobrojne druge. Smatra se da će, ako se trend gojaznosti nastavi, dužina ljudskog veka, početi da opada. Suština u rešavanju ovog problema je prevencija, jer je svođenje telesne težine na optimalnu, bremenito brojnim teškoćama. Veliki broj onih koji normalizuju telesnu težinu ponovo se ugoji. Tretman je tvrdokoran, adekvatan onome za odvikavanje od pušenja cigareta i alkohola.

* Kad počinje prevencija gojaznosti?

- Pre rođenja. Posebno je važno to imati u porodicama gde je prisutna gojaznost, jer je ona veoma povezana sa naslednim faktorom. Ako zdrava trudnica uzima više kalorija, deo viška će, bespotrebno višku, preneti na plod. Sa trudnoćom, kod mnogih žena, pojave se oboljenja za koje su nosile naslednu predispoziciju. Među njima je, na primer, gestacijski dijabetes, usled koga preti opasnost da, zbog većeg sadržaja glukoze, dete bude izrazito gojazno. Takva trudnica mora da se pridržava određenog režima da ne poveća telesnu težinu, jer se s rastom masnog tkiva, uvećavaju potrebe za insulinom i tako, vremenom, stvara insulinska rezistencija. Negovanje zdravog režima ishrane u porodici veoma je bitno, a ukoliko postoji genetska predispozicija još i više.

* Kako sprečiti da se dete goji?

- Dete ne bi trebalo da uzima biološki manje vrednu hranu, bogatu ugljenim hidratima, slatkiše u većim količinama, naročito u kombinaciji sa hranom bogatom mastima. Mlečna čokolada je najgora moguća hrana, jer sadrži masti, koje su vrlo aterogene, a u kombinaciji sa šećerom, koji posle razgradnje daje fruktozu. To je najpogubnija kombinacija za krvne sudove. U pitanju je proces, koji započinje u najranijem detinjstvu, a toga, najčešće, nismo svesni. Naša populacija napustila je zdravu tradiciju u ishrani, bespotrebno unosimo veće količine hrane, a s druge strane, malo se krećemo - plaćamo danak savremenom stilu života. Parče hleba ima toliko kalorija da nam je dovoljno da pređemo deset kilometara! Da bi se sprečila gojaznost mnogo je važnije ne uneti višak kalorija nego ih potrošiti što je teško, mukotrpno, a mahom neuspešno.

* Kako se leči gojaznost kod dece?

- Kao i lečenje gojaznosti uopšte, i kod dece, taj proces, povezan je sa skromnim razultatima, a velikim procentom recidiva. Kod dece, podrazumeva vrlo kontrolisano manje unošenje kalorija, od onih predviđenih za određen uzrast. Jer ne smemo dovesti u pitanje rast i razvoj deteta. Prvi korak u rešavanju gojaznosti kod dece je da preveniramo dalji razvoj te bolesti, a to ćemo postići ograničenjem kalorija. Potom će, lagano, višak masnih naslaga početi da se topi. Ako je to izraženije idemo na blagu, ali strogo kontrolisanu restrikciju. Kad su u pitanju deca, mesečno je gubitak kilograma ograničen na dva, (kod odraslih četiri) upravo da bi se obezbedio adekvatan rast i razvoj.

* U kakvom režimu treba da budemo uporni?

- Unos ugljenih hidrata i masti treba da bude ograničen. Dodatno treba da vodimo računa da mast bude kvalitetna. Da se unosi u obliku ulja, ali u granicama potreba. I da se ugljeni hidrati ne konzumiraju previše, posebno ne u prostim oblicima - kao šećeri. Već posle druge-treće godine, dete može da stiče naviku da jede crni hleb, koji je mnogo zdraviji i da obavezno uzima salate uz osnovni obrok, a voće kao užinu. Tako će ne samo uneti potrebne hranljive materije, nego i biti sito. Salata je bitna, jer obezbeđuje nutritivne elemente, ali ima i u vodi rastvorljiva vlakna. Ona služi kao podloga za razvoj korisnih bakterija, koje od rođenja do kraja života imaju mnogo uloga, i u zaštiti od bolesti.

* Kakva pravila važe za unos holesterola?

- Holesterol je izuzetno važan, prisutan je i u mozgu. Zato se i u slučaju povišenih vrednosti i naslednog rizika, unutar prve dve godine života zabranjuje njegova restrikcija, upravo zbog razvoja mozga tokom poslednjeg trimestra trudnoće i prvih 18 meseci života. Tek posle se ide na restrikciju. Svaki organizam je različito programiran. Pod uslovom da se normalno hranimo, visok holesterol, priključivaće se onom koji naš organizam proizvodi. Stvoriće se hiperholesterolemija. Rigorozna dijeta, koja podrazumeva minimalni unos holesterola i energetskii deficit. I pored toga, međutim, nivo holesterola može da se smanji samo za deset do petnaest odsto. Oni koji nemaju naslednu predispoziciju takođe moraju da vode računa da ne unose mnogo kalorija, jer se masti i ugljeni hidrati transformišu u holesterol. Ulje nema ni trunke holesterola, pa se treba preorijentisati na njega.

* Uvek se govorilo da deci treba davati svinjsku mast?

- U današnjim uslovima prioritet u ishrani, a naročito dece, treba da imaju ulja i to domaća, suncokretova i kukuruzna. Polovinu njihovog sastava čine masne kiseline koje naš organizam ne može da stvara (to mogu samo biljke), a neophodne su za očuvanje zdravlja, deci, naročito, za rast i razvoj. Sa prženjem, ulja gube taj kvalitet - otvaraju se dvogube veze u masnim kiselinama. Kad se one pokidaju i ulja gube dragocena svojstva, postaju, praktično, isto što i mast. Što je agregatno stanje masnoće na sobnoj temperaturi veće, ona je nezdravija. Loj, mast, puter, margarin, majonez, apsolutno su za izbegavanje, pa i u dečjoj ishrani.

* Da li i za ulja važe neka ograničenja?

- Ni preteran unos ulja nije dobar, jer će iz viška kalorija naš organizam napraviti holesterol, kao i iz ugljenih hidrata. Holesterol se pravi iz svih hranljivih materija, čak i iz belančevina, ukoliko je unos kalorija preteran. Nije, međutim, svaki holesterol štetan, postoji takozvani “dobroćudni”, koji nema štetnu ulogu. Fizička aktivnost neophodna je za razlaganje masti i holesterola.

ISTINE I ZABLUDE

* DA li kretanje utiče na rast dece?

- Fizička aktivnost nema podsticajni uticaj na rast deteta u visinu. Tu ulogu ima spavanje. Jer je lučenje hormona rasta najveće tokom sna. Fizička aktivnost, međutim, izgrađuje organizam u celini, čini ga maksimalno sposobnim. U kombinaciji, kretanja i sna, sve se kompletira. U skladu sa fiziološkim potrebama u prvim godinama života, i u pubertetu, deca imaju povećanu potrebu za snom. Kritike roditelja su velika greška, dete treba pustiti da spava. Potreba za snom je individualna, a lišavati se nje ili je umanjivati je greška, baš kao i izležavati se u budnom stanju.

SVEST

* MOŽE li dete da ima svest o potrebi restrikcije hrane?

- Nije svesno do škole, kad počne da oseća da je manje vredno, najpre na nastavi fizičkog vaspitanja. Zatim, u kontaktu sa vršnjacima, a naročito tokom puberteta, što posebno važi za devojčice. Deca se često osećaju neravnopravno sa vršnjacima i povlače u sebe. Utehu nalaze u hrani, a posledica toga su frustracije... i tako upadaju u začarani krug. Loše navike retko mogu do kraja da se otklone, što je, ujedno, najveći problem. Ali ima uspeha, uz upornost.
izvor: Novosti.rs
Imate li potrebu za individulanim savetovanjem i ličnom dijetom, obratite se stučnjaku putem mejla klubzamlade@yahoo.com