Piše: Nataša Veselinović
Nataša Veselinović, specijalni pedagog i psihoterapeut Kluba za mlade, nam pomaže da procenimo kada je vreme da podvučemo granicu.
– Da bi dodatne aktivnosti van formalnog obrazovanja bile podsticajne za dečji razvoj, potrebno je da budu u skladu sa stepenom motoričke zrelosti, zrelošću saznajnih struktura i mentalnom zrelošću. Mnogi roditelji misle da uvođenje što više raznovrsnih aktivnosti u svakodnevni životni ritam deteta deluje podsticajno na dečji razvoj, a često se dešava da to mnoštvo aktivnosti zbog preopterećenosti deteta i nespremnosti njegovih saznajnih struktura deluje zbunjujuće, obeshrabrujuće i ometajuće za njegov razvoj. Na primer, dete oko 7. godine sazreva za učenje slova i brojeva i učenje pre tog uzrasta treba da počne samo ukoliko dete pokaže posebno interesovanje. Učenje koji prevazilazi stepen dečje sposobnosti deluje veoma nepovoljno na njegovo mentalno zdravlje – kaže Nataša.
Deca koja su preopterećena dodatnim aktivnostima rastu kao zabrinuta, nesigurna, zatvorena i manje samopouzdana. Iako su im aktivnosti teške i ne donose zadovoljstvo, oni poslušno ispunjavaju očekivanja roditelja jer ih vole i ne žele da ih razočaraju. Retko se bune, čak pokazuju zadovoljstvo postignutim uspehom. Kad dete negoduje, odbija da ide na aktivnosti jer želi da se igra, treba se zapitati da li je to previše naporno za njega.
Da bi neko postao vrhunski sportista ili profesionalac, možda ne mora u petoj godini da počne s profesionalnim formiranjem. Roditeljima koji nisu sigurni da li je mnoštvo aktivnosti podsticajno ili sputavajuće za njihovo dete, preporučujem da se posavetuju sa stručnjacima.
Nije sporno da svaka mama svom detetu želi najbolje, ali da li se zapitate da li ste jedna od onih koja ga, s ciljem da ga pripremite za preživljavanje u ovom takmičarskom svetu, tera do samih granica izdržljivosti? Da li ste vašeg mališana upisali na karate, fudbal, muzičku školu, ples, kurs slikanja? Da li vaše dete trči s jedne aktivnosti na drugu čak i tokom raspusta? Ako klimate glavom, znači da ste postali opsednuti dečjim vanškolskim aktivnostima.
Ako ih opteretite, imaće manje samopouzdanja
Nataša Veselinović, specijalni pedagog i psihoterapeut Kluba za mlade, nam pomaže da procenimo kada je vreme da podvučemo granicu.
– Da bi dodatne aktivnosti van formalnog obrazovanja bile podsticajne za dečji razvoj, potrebno je da budu u skladu sa stepenom motoričke zrelosti, zrelošću saznajnih struktura i mentalnom zrelošću. Mnogi roditelji misle da uvođenje što više raznovrsnih aktivnosti u svakodnevni životni ritam deteta deluje podsticajno na dečji razvoj, a često se dešava da to mnoštvo aktivnosti zbog preopterećenosti deteta i nespremnosti njegovih saznajnih struktura deluje zbunjujuće, obeshrabrujuće i ometajuće za njegov razvoj. Na primer, dete oko 7. godine sazreva za učenje slova i brojeva i učenje pre tog uzrasta treba da počne samo ukoliko dete pokaže posebno interesovanje. Učenje koji prevazilazi stepen dečje sposobnosti deluje veoma nepovoljno na njegovo mentalno zdravlje – kaže Nataša.
Deca koja su preopterećena dodatnim aktivnostima rastu kao zabrinuta, nesigurna, zatvorena i manje samopouzdana. Iako su im aktivnosti teške i ne donose zadovoljstvo, oni poslušno ispunjavaju očekivanja roditelja jer ih vole i ne žele da ih razočaraju. Retko se bune, čak pokazuju zadovoljstvo postignutim uspehom. Kad dete negoduje, odbija da ide na aktivnosti jer želi da se igra, treba se zapitati da li je to previše naporno za njega.
Da bi neko postao vrhunski sportista ili profesionalac, možda ne mora u petoj godini da počne s profesionalnim formiranjem. Roditeljima koji nisu sigurni da li je mnoštvo aktivnosti podsticajno ili sputavajuće za njihovo dete, preporučujem da se posavetuju sa stručnjacima.
Нема коментара:
Постави коментар